1) Мит о настанку света
У почетку Бог је створио небо и земљу. Земља је била пуста и тамна. Првог дана Бог је створио светлост, и раздвојио је од таме („Нека буде светлост!”). Другог дана, створио је небо (небески свод). Трећег дана, сакупио је воду испод неба и створио море и земљу. Четвртога дана, створио је два небеска тела да осветљавају земљу: сунце и месец, као и безброј звезда. Петог дана, створио је морске животиње и птице („Растите и множите се, и пуните воду и ваздух!”). Шестог дана, створио је копнене животиње и човека: Адама и Еву. Седмог дана, Бог је почивао.
2) Мит о Адаму и Еви
Бог створи рајски врт у који смести Адама. Из његовог ребра, створи Еву. У врту су могли да једу плодове са сваког дрвета осим са дрва познања добра и зла. Змија је ипак завела Еву да прекрши Божију заповест и поједе плод (јабуку) са тог, забрањеног дрвета. Затим је тај плод дала и Адаму. Обоје су прекршили Божију заповест, стекли су познање добра и зла али и изгубили бесмртност и постали грешни. Као казну, Бог их је протерао са врта и осудио их на смртни (тешки) живот на земљи.
3) Мит о потопу
Свет је временом постао пун насиља и грехова. Господ Бог се покајао због свог дела и патио због људских злочина. Одлучио је да на Земљу пошаље потоп како би уништио све живо на земљи и тако зауставио зло. Ипак, није хтео да на земљи ништа не остане, и имао је наде да ће следећа генерација људи бити мање грешна. Ноје, човек који је био праведан у Божијим очима, је добио наређење да изгради дрвени ковчег у које ће убацити односно спасити само себе, своју породицу (три сина и њихове жене) и по један пар свих животиња како би се изнова множиле. Бог пошаље потоп чим види да је ковчег завршен, и тиме уништи све живо. Само Нојев ковчег се дизао изнад воде и остао читав. После скоро годину дана се сва вода повукла и Ноје, његова породица и животиње су се населили на нову Земљу. Бог је одлучио да више никада неће казнити човечанство потопом и као обећање послао дугу на небо.
4) Мит о вавилонској кули
У почетку људи су говорили једним, истим језиком. Након потопа, земља је била плодна и људи су живели све боље, те су развили особине гордости. Започели су са градњом велике куле са циљем да достигну небо и изједначе се са Господом. Кула је расла све више и више, док се Бог није забринуо и наљутио видевши људску надметност. Одлучио је да се спусти на земљу и помеша им језике како не би могли да се споразумеју. Тако је и било, те су се људи разбегли по свету и одустали од даље градње куле. Место овог догађаја названо је Вавилон.
5) Мит о Мојсијевом раздвајању мора
Мојсије је водио Израелце из ропства у Египту ка обећаној земљи (Канаан). Када су се нашли испред Црвеног мора, Фараон је послао своју (египатску) војску да их ухвати. Мојсије је подигао десну руку и море се раздвојило, створивши суви пролаз између два таласа што је омогућило Мојсију и његовом народу да пређу. Када су се Фараонови војници нашли на средини мора, Мојсије је опет подигао десну руку и море се вратило на своје место и потопило их.